Mitovi i legende

Kako vam se cine?

super, opcenito mislim da u folkloru ima dosta historijske podloge stoga je to bitan izvor za ovaj period , ali dosta je historijografija jos sumljicava prema tome

jako dobra stvar za odrzavanje tradicije u narodu.

A price su tako tople i vesto balansiraju izmedju hriscanstva i onoga pre,i iz njih se moze manje-vise pouzdano citati misljenje naroda.

Врх!
То ми је омиљена духовна храна.

u principu su odlican izvor, per svega za, takoreci, stanje duha u periodu u kojem su nastale, kao i za period u kojem su prepricavane. al ako je zelja da se uz njihovu pomoc rekkonstruisu dogadjaji i tokovi o kojima pricaju - to tesko. narocito za srednji vek, gde legende nisu imale, pa, istoriografsku ulogu (ako se izuzmu kultovi svetitelja i dinastija. zavisno, dakle, o kakvim mitovima i legendama je rec).

Pa sad, svi mitovi se zasnivaju na nekom kultu (licnosti, mesta, pretmeta,...) i u svakom ima bar zrno istine tako da bi mogli da se uzmu kako usmeno predanje ili tako nesto, a nas su bar ucili u skoli da se i iz nasih epskih pesama moze nesto izvuci.

iz nasih epskih pesama (koje se ticu srednjeg veka, a to isto vazi i za one za turski period) se ne moze izvuci gotovo nista sto se tice rekonstrukcije istorijskih dogadjaja. pominju se istorijske licnosti, ali su price netacne. gotovo jedino sto se istorijsko tako moze izvuci iz, npr., pesme o propasti carstva srpskoga jeste da je postojala kosovska bitka. a to bas i nije c-nalaz. kao sto rekoh, mitovi i legende su odlican izvor preko kojeg moze da se rekonstruise duhovna klima, kao i razne drustvene prakse, a mozda da se dokuce i dublji drustveni procesi (a mogu otvariti i put ka, takoreci, obicnom coveku).

Hm, pa zar onda ne bi trebalo da mitovi i legende prikazuju duhovnu klimu kako ti kazes iz perioda kad su nastale tj zapisane? Po tome bi npr epske pesme koje je zabelezio Vuk Karadzic bile odraz njegovog vreme samo smestenog u srednji vek, jer ljudi vremenom ubacuju prilike iz svog zivota i okruzenja u okruzenje o kome pevaju/pricaju.

Venceslav ::

iz nasih epskih pesama (koje se ticu srednjeg veka, a to isto vazi i za one za turski period) se ne moze izvuci gotovo nista sto se tice rekonstrukcije istorijskih dogadjaja. pominju se istorijske licnosti, ali su price netacne. gotovo jedino sto se istorijsko tako moze izvuci iz, npr., pesme o propasti carstva srpskoga jeste da je postojala kosovska bitka. a to bas i nije c-nalaz. kao sto rekoh, mitovi i legende su odlican izvor preko kojeg moze da se rekonstruise duhovna klima, kao i razne drustvene prakse, a mozda da se dokuce i dublji drustveni procesi (a mogu otvariti i put ka, takoreci, obicnom coveku).

Зато што те песме описују неко давније херојско време, које је делом било заборављено у народу, а делом укалупљено у косовску драму. У епској поезији провејава пагански дух и из тога видимо да је у питању нека прастара битка чија је радња измештена у 14. век, пример, анализа једне песме од стране академика Чајкановића.

Смрт мајке Југовића (одломак)

Мили боже, чуда великога!
Кад се слеже на Косову војска,
У тој војсци девет Југовића,
И десети стар Јуже Богдане.
Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
Да одлети над Косово равно,
И да види девет Југовића
И десетог стар-Југа Богдана.
Што молила, Бога домолила:
Бог јој дао очи соколове
И бијела крила лабудова;
Она лети над Косово равно,;
Мртвих нађе девет Југовића
И десетог стар-Југ Богдана,
.....


„Pesma Smrt majke Jugovića može poslužiti kao zgodna polazna tačka za sva ispitivanja ne samo zato što je ona, u ciklusu kosovskih pesama, jedna od najvažnijih već i iz čisto metodičkih razloga. NJena redakcija nova je; redaktor živi u modernim realističkim idejama i, hronološki, daleko je od herojskog vremena koje opisuje; pa ipak, pri svem tom, koliko nam je dragocenih podataka sačuvao on, nehotice, iz te iste starine koju ne razume i ignoriše;" I to što važi za ovu pesmu, više ili manje važi i za mnoge druge narodne umotvorine. „Sirovi materijal narodnih umotvorina", — nastavlja Čajkanović — „koji nam izdašno stoji na raspoloženju, bogat je ovakvim podacima, koji čekaju da budu konstatovani; i ne može biti sumnje da ćemo, ispitujući taj materijal. uspeti jednom da podignemo gustu koprenu sa mitske prošlosti našega naroda".

U stihovima 11 idd kaže se da je majka Jugovića iz-molila od Boga ,oči sokolove' i ,krila labudova', pa je na tim krilima odletela na Kosovo. Reči ,oči sokolove' mogu biti figura, metafora, za dobar, oštar vid uopšte: ,oči sokolove' znače oči oštre, snažne kao u sokola, a ne znače da je izvršena stvarna metamorfoza čovečjeg oka u sokolovo oko ili zamena čovečjeg oka sokolovim; onako isto kao što fraza ,Argusovo oko' znači oko (oštro) kao u Argusa, a ne oko samog Argusa, u direktnom smislu te reči. Ali ,labudova krila' nisu figura, već stvarnost. Figura bi bila da je majka Jugovića tražila, na primer, jelenske noge (=noge kao u jelena): to je deo tela koji žena već ima, i metafora sa jelenskim nogama označila bi samo jednu naročitu (snažno potenciranu) osobinu, brzinu i izdržljivost ljudskih nogu. ,Labudova krila, međutim, ne može biti metafora, jer tu nedostaje predmet na koji bi se upoređenje odnosilo — nedostaje tertium comparationis. Jugovića majka, dakle, doista je tražila i dobila krila, krila labudova, i na tim krilima — kao što se u pesmi izrikom kaže — odletela je ona na Kosovo.

Na taj način, mi se nalazimo u punoj mitologiji. Majka Jugovića, sasvim očevidno, nije obična smrtna žena — ona je mitološko biće. Koje? NJena pojava na razbojištu, njen interes za pale junake, i oblik u kome se javlja, dovoljno je karakterišu. U germanskoj mitologiji za poginule junake interesuju se valkire; one dolaze na bojište, skupljaju mrtve i vode ih u Odinovu palatu, u Valhalu. Valkire su srodne sa našim vilama, i javljaju se često u obliku labuda. U srpskoj mitologiji za junake se interesuju vile. One druguju sa junacima, pomažu im u borbama, leče im rane, žale ih i oplakuju kada im se desi nesreća. Taj motiv poznat je, veoma dobro, i u narodnoj i u umetničkoj poeziji; mesto drugih primera ukazujemo samo na [...] stihove odličnog tumača kosovske epopeje, pesnika ,Kosovskih božura', koji je, proročki jasno, razumeo našu mitološku prošlost. Vile, međutim, javljaju se često u obliku labuda.

Stvar je, dakle, jasna. Mi moramo biti slobodni od svake racionalističke predrasude i konstatovati da se majka Jugovića, u ovom jedinom autentičnom dokumentu koji je spominje, javlja kao vila.

Majka Jugovića bila je, dakle, vila, i nas ovo ni najmanje ne iznenađuje. Vilinsko, i zmajevsko, poreklo epskih junaka je fakat sa kojim se svakoga časa srećemo u srpskoj mitologiji. U pesmi ,Miloš Obilić zmajski sin', stih 315 idd, kaže se izrikom:
Što god ima Srbina junaka,
Svakoga su odgojile vile,
Mnogoga su zmajevi rodili.

Veselin Čajkanović

Цитат :

Hm, pa zar onda ne bi trebalo da mitovi i legende prikazuju duhovnu klimu kako ti kazes iz perioda kad su nastale tj zapisane? Po tome bi npr epske pesme koje je zabelezio Vuk Karadzic bile odraz njegovog vreme samo smestenog u srednji vek, jer ljudi vremenom ubacuju prilike iz svog zivota i okruzenja u okruzenje o kome pevaju/pricaju.

u osnovi, da.
s tim da se istorijska vrednost mitova i legendi (istorijska u smislu rekonstrukcije drustvenih procesa) ne ogranicava samo na period u kojem su nastale, vec i na sve periode kasnije kada su koriscene i interpretirane.

Цитат :

Зато што те песме описују неко давније херојско време, које је делом било заборављено у народу, а делом укалупљено у косовску драму. У епској поезији провејава пагански дух и из тога видимо да је у питању нека прастара битка чија је радња измештена у 14. век, пример, анализа једне песме од стране академика Чајкановића.

paganski elementi u narodnim pesmama su uplivi narodne poboznosti koja je opstajala, a i danas opstaje. kada cajkanovic govori o "mitskoj proslosti nasega naroda", on misli na rekonstrukciju opstih formi mitologije na ovim prostorima, a ne o na istorijsku pricu. ne moze se iz toga sto se u pesmi "smrt majke jugovica" pojavljuju opsta mesta narodne poboznosti govoriti da se radi o opisu nekog ranijeg istorijskog dogadjaja (prastare bitke) koja je zatim pomesana sa kosovskom bitkom. pesma je direktno nadahnuta mitom o kosovskom boju. opsta mesta paganizma ukazuju na forme narodne poboznosti iz vremena kada je pesma nastala, a to nas posredno (mozda!) vodi do stare srpske/slovenske mitologije. nikako do istorijskog dogadjaja iz prastarih vremena.

Ilmatar ::

Kako vam se cine?

Loodilo...

Cenim da su mitovi jedan od nacina da se sacuva stara paganska tradicija i jos jedan nacin da se sacuvaju od sistematskog unistenja od strane crkve ili bilo kog drugog neistomisljenika.